Zašto vaše dete vidi svet drugačije od vas

Roditelji i deca često različito doživljavaju istu situaciju. Kada razumemo kako dete vidi svet, lakše ćemo ga razumeti, bolje komunicirati i ređe ulaziti u konflikte.

Zašto istu situaciju doživljavamo drugačije?

Kada sam pre više od dvadeset godina počela da radim u srednjoj školi, bilo mi je veoma zanimljivo da posmatram kako mladi ljudi vide svet i koliko se njihov doživljaj stvarnosti razlikuje od doživljaja odraslih.

To sam posebno primećivala kada bi došlo do nesporazuma između nastavnika i učenika.

Kada bih razgovarala sa nastavnikom, dobila bih jednu verziju priče.

Kada bih zatim razgovarala sa učenikom, čula bih sasvim drugačiju.

Ponekad sam imala utisak da ne govore o istom događaju.

A zapravo jesu.

Događaj je bio isti.

Ali je doživljaj bio potpuno drugačiji.

Tada sam se često pitala:

Ko je u pravu?

Svi vidimo svet na svoj način

Kasnije, kada sam postala mama, nastavila sam da posmatram kako moja deca doživljavaju svet oko sebe i kako grade svoju sliku o njemu.

U to vreme upoznala sam se sa Neuro-lingvističkim programiranjem (NLP), koje mi je pomoglo da mnogo bolje razumem način na koji ljudi razmišljaju, uče i komuniciraju.

Kako sam učila nove alate, prvo sam ih primenjivala u sopstvenoj porodici, a zatim i u radu sa decom i tinejdžerima.

Odjednom su mnoge situacije koje su mi ranije delovale zbunjujuće dobile smisao.

A odgovor na pitanje „Ko je u pravu?“ postao je iznenađujuće jednostavan.

Svako je u pravu – iz svog ugla gledanja.

Ne zato što postoji više istina, već zato što svako od nas svet doživljava na svoj način.

I upravo u tome leži ključ boljeg razumevanja i kvalitetnije komunikacije.

Zašto svi vidimo svet drugačije?

Način na koji vi doživljavate svet razlikuje se od načina na koji ga doživljavaju drugi ljudi.

Na to utiču godine, iskustva, vaspitanje, vrednosti, uverenja, kultura i sve ono što smo do sada proživeli.

Zato se često dogodi da dve osobe prisustvuju istoj situaciji, a kasnije je opisuju potpuno drugačije.

Ne zato što neko govori istinu, a neko ne.

Već zato što svako od nas vidi svet kroz sopstvenu perspektivu.

Naš doživljaj nije isto što i stvarnost

U NLP-u postoji jedna jednostavna misao koja kaže:
„Mapa nije teritorija.“

Drugim rečima, naš doživljaj sveta nije isto što i stvarnost.

Svakog trenutka kroz naša čula primamo ogroman broj informacija. Kada bismo obraćali pažnju na baš sve što vidimo, čujemo i osećamo, naš mozak bi bio preopterećen.

Zato bira ono što smatra važnim.

Neke informacije primećujemo.

Neke potpuno zanemarimo.

Na osnovu toga stvaramo sopstvenu sliku sveta.

Zbog toga se ponekad iznenadimo kada druga osoba istu situaciju vidi potpuno drugačije od nas.

A zapravo je sasvim prirodno da se to događa.

Kako to izgleda u odnosu sa detetom?

I roditelji i deca posmatraju isti svet, ali ga ne doživljavaju na isti način.

Dete nema ista životna iskustva kao odrasla osoba.

Njegov svet tek se razvija.

Zato događaji koji odraslima mogu delovati beznačajno za dete mogu biti veoma veliki i važni.

Polazak u vrtić ili školu.

Promena odeljenja.

Rođenje brata ili sestre.

Preseljenje.

Razvod roditelja.

Prvi konflikt sa drugarima.

Sve su to situacije koje dete može doživeti mnogo intenzivnije nego što odrasli očekuju.

Kada to razumemo, lakše ćemo razumeti i njegove reakcije.

Ne zato što se sa njima uvek slažemo, već zato što znamo da su za dete stvarne.

A upravo razumevanje je prvi korak ka boljoj komunikaciji i odnosu punom poverenja.

Kako različit pogled na svet dovodi do konflikta?

Mnogi nesporazumi između roditelja i dece ne nastaju zato što neko nije u pravu, već zato što istu situaciju doživljavamo na različite načine.

Roditelj vidi posledice.

Dete vidi ono što se dešava sada.

Roditelj želi da zaštiti dete.

Dete želi više slobode.

Roditelj iz svog iskustva zna da će određena odluka imati posledice.

Dete to iskustvo tek gradi.

Kada očekujemo da dete razmišlja kao odrasla osoba, lako dolazi do nerazumevanja i konflikta.

Međutim, kada pokušamo da svet sagledamo njegovim očima, komunikacija postaje mnogo lakša.

To ne znači da ćemo se uvek složiti sa detetom.

Znači da ćemo ga bolje razumeti.

A dete koje se oseća saslušano mnogo će lakše saslušati i nas.

Pokušajte da svet vidite očima svog deteta

Jedna od najvrednijih stvari koju možemo da uradimo kao roditelji jeste da, makar na trenutak, pokušamo da „uđemo detetove cipele“.

Da se zapitamo:

• Kako ono vidi ovu situaciju?
• Šta ono trenutno oseća?
• Šta mu je u ovom trenutku najvažnije?

Kada prvo pokušamo da razumemo dete, mnogo ćemo lakše pronaći način da i ono razume nas.

Tek tada možemo da mu pomognemo da sagleda situaciju iz još jednog ugla i pronađe drugačija rešenja.

Podrška umesto ubeđivanja

Ponekad će dete o sebi govoriti rečenicama poput:

• „Ja to ne mogu.“
• „Opet ću pogrešiti.“
• „Niko me ne voli.“
• „Svi su bolji od mene.“

Takve misli nisu činjenice. One predstavljaju način na koji dete u tom trenutku doživljava sebe i svet oko sebe.

Umesto da ga ubeđujemo da nije u pravu ili da preteruje mnogo je korisnije da ga saslušamo, postavljamo pitanja i pomognemo mu da sagleda situaciju iz još jednog ugla.

Na taj način dete postepeno razvija fleksibilnije razmišljanje, više samopouzdanja i veće poverenje u sopstvene sposobnosti.

Kada se promeni način na koji dete doživljava situaciju, često se menja i način na koji će reagovati.

Srećom, dečji pogled na svet još uvek se razvija. Zato upravo detinjstvo predstavlja period u kojem možemo najviše da doprinesemo razvoju zdravih uverenja, samopouzdanja i načina razmišljanja koji će detetu koristiti i kada odraste.

Šta je drugačije kod tinejdžera?

Različit pogled na svet posebno dolazi do izražaja tokom tinejdžerskog perioda.

Tinejdžeri prirodno teže većoj samostalnosti. Žele da donose sopstvene odluke, istražuju svet i grade svoj identitet.

Istovremeno, zbog manjeg životnog iskustva, često još ne mogu u potpunosti da sagledaju posledice svojih izbora.

Zbog toga roditelji i tinejdžeri neretko imaju utisak da „govore različitim jezikom“.

Roditelj vidi rizik.

Tinejdžer vidi priliku.

Roditelj želi da zaštiti.

Tinejdžer želi više slobode.

Što više pokušavamo da pobedimo u raspravi, to se češće udaljavamo jedni od drugih.

Mnogo više možemo postići ako pokušamo da razumemo način na koji druga strana razmišlja.

To važi podjednako i za roditelje i za tinejdžere.

Kada roditelj pokuša da vidi svet očima svog deteta, a tinejdžer pokuša da razume pozitivnu nameru roditelja, nastaje prostor za razgovor, poverenje i međusobno poštovanje.

Razumevanje je prvi korak ka boljem odnosu

Ne možemo očekivati da će dete svet doživljavati isto kao mi.

Ali možemo pokušati da razumemo njegov pogled na svet.

Kada to uradimo, mnogo lakše ćemo razumeti njegove emocije, ponašanje i reakcije.

To ne znači da ćemo se uvek složiti sa detetom.

Znači da ćemo ga saslušati, pokazati razumevanje i tek onda zajedno tražiti rešenje.

Upravo tako gradimo odnos u kojem se dete oseća sigurno da kaže šta misli, kako se oseća i da potraži podršku kada mu je potrebna.

Na kraju, možda i nije najvažnije ko je bio u pravu.

Mnogo je važnije da sačuvamo odnos.

Jer kada se roditelji i deca zaista razumeju, konflikti ne nestaju – ali se rešavaju sa mnogo više poverenja, poštovanja i međusobnog razumevanja.

Ako želite da bolje razumete svoje dete, unapredite komunikaciju i naučite kako= da rešavate konflikte sa više razumevanja i manje borbe, saznajte više o programu Podrška roditeljima.