Uspešna komunikacija sa detetom: 7 praktičnih saveta

Kako da kroz svakodnevnu komunikaciju izgradite više poverenja, razumevanja i
saradnje sa svojim detetom.

Dobar odnos sa detetom ne gradi se velikim razgovorima, već svakodnevnim načinom na koji ga slušamo, razumemo i pokazujemo da nam je važno. Upravo iz takvog odnosa nastaje uspešna komunikacija.

Roditeljstvo počinje odnosom

Roditeljstvo je jedno od najlepših, ali i najzahtevnijih životnih iskustava.

Donosi mnogo ljubavi, radosti i ponosa, ali i trenutke umora, nesigurnosti i preispitivanja. Taman kada pomislimo da smo savladali jednu razvojnu fazu, dete poraste i donese potpuno nove izazove. I možda je upravo u tome njegova lepota – zajedno sa detetom rastemo, učimo i razvijamo se.

Iz svog ličnog iskustva, ali i kroz dugogodišnji rad sa decom, tinejdžerima i roditeljima, naučila sam da ne postoji savršen roditelj. Kao što ne postoji ni savršeno dete.

Ali postoji nešto što pravi najveću razliku.

Kvalitet odnosa koji gradimo sa detetom.

Roditelji mi često na coaching sesijama ili NLP radionicama dolaze sa pitanjima poput:

„Moje dete neće da sarađuje.“

„Ne može da zadrži pažnju ni nekoliko minuta.“

„Ne sluša me, kao da me uopšte ne čuje.“

Pre nego što počnemo da tražimo rešenje za određeni problem, gotovo uvek se vraćamo na isto pitanje:
Kakav odnos imamo sa detetom?

Jer dobar odnos podrazumeva međusobno poverenje, poštovanje, uvažavanje i saradnju. Kada se dete oseća prihvaćeno, saslušano i poštovano, mnogo će lakše razviti poverenje, otvoriti se i sarađivati.

To je posebno važno tokom tinejdžerskih godina. Ako od malih nogu gradimo odnos zasnovan na poverenju, mnogo ćemo lakše zajedno prolaziti kroz izazove odrastanja. Kakav god problem da se pojavi, dete će znati da ste u istom timu i da može da vam se obrati.

Još jedna važna stvar koju često zaboravljamo jeste da deca mnogo više uče posmatrajući nego slušajući.

To svakodnevno primećujem u radu sa decom. Često neće uraditi ono što im kažemo, ali će vrlo lako usvojiti način na koji razgovaramo sa sobom, partnerom i drugim ljudima.

Način na koji komuniciramo postaje model po kojem i ona uče kako da grade odnose sa drugima.

Ne možemo da ne komuniciramo. Čak i kada ne izgovorimo nijednu reč, naš ton glasa, izraz lica, pogled ili govor tela šalju poruku.

Komunikacija počinje mnogo pre nego što izgovorimo prvu reč

Poznato istraživanje profesora Alberta Mehrabiana pokazalo je koliko su ton glasa i govor tela važni kada izražavamo emocije i stavove. Kada postoji nesklad između onoga što govorimo i načina na koji to govorimo, mnogo veću pažnju obraćamo na neverbalne poruke nego na same reči.

Kada o ovome razgovaram sa roditeljima na radionicama, često ih pitam:

„Da li se bolje sećate šta vam je neko rekao ili kako ste se pored te osobe osećali?“

Najčešće se prvo setimo osećaja.

Deca nisu drugačija. I ona mnogo lakše pamte kako smo razgovarali sa njima nego svaku izgovorenu reč.

Zato je u komunikaciji sa decom važno da obratimo pažnju ne samo na ono što govorimo, već i na način na koji to govorimo. Ton glasa, izraz lica, pogled i govor tela često prenesu snažniju poruku od samih reči.

Kako izgraditi dobar odnos sa detetom?

1. Pažljivo slušajte

Jedan od najvažnijih temelja dobre komunikacije je pažljivo slušanje. Nije slučajno što imamo dva uha, a samo jedna usta.

Kroz svakodnevne, naizgled obične razgovore saznaćete kako vaše dete doživljava svet, šta ga raduje, šta ga brine, kako razmišlja i šta mu je zaista važno.

Često kažem roditeljima da deci nije uvek potreban naš savet. Nekada im je mnogo važnije da osete da ih zaista slušamo.

Kada dete oseti da ga iskreno slušate, mnogo će lakše razviti poverenje i otvoriti se.

“Dete koje se oseća saslušano mnogo je spremnije da sarađuje.”

2. Uđite u svet svog deteta

Deca vole igru, spontanost i iskrene emocije. Zato se ponekad vredi spustiti na njihov nivo i posmatrati svet njihovim očima.

Kada pokažete iskreno interesovanje za ono što dete voli, prilagodite način komunikacije njegovom uzrastu i zajedno se igrate, ono će se osećati prihvaćeno i bezbedno.

To svakodnevno primećujem na NLP radionicama i coaching sesijama. Kada prvo izgradimo odnos, deca postaju otvorenija, fokusiranija i spremnija za saradnju. Tada kroz igru mnogo lakše usvajaju nove veštine i pronalaze rešenja za izazove sa kojima se suočavaju.

3. Spustite se na detetov nivo

Kada razgovarate sa detetom, pokušajte da vaše oči budu u visini njegovih.

Kontakt očima pokazuje da ste prisutni, da ga slušate i da vam je važno ono što govori. Na taj način mnogo ćete lakše privući njegovu pažnju i ostvariti kvalitetniju komunikaciju.

Ponekad upravo ovakve male promene naprave najveću razliku.

4. Govorite smirenim tonom

Posebno kada je dete uznemireno.

Pre nego što pokušate da smirite dete, pokušajte da umirite sebe.

Kao što u avionu prvo stavljamo masku sa kiseonikom sebi, pa tek onda detetu, tako je i u komunikaciji. Dete će mnogo lakše pronaći mir ako ga prvo pronađemo mi.

Deca veoma lako prepoznaju naše emocije i često na njih reaguju više nego na same reči.

Kada smo mi smireni, mnogo je veća verovatnoća da će i dete uspeti da se smiri.

Probajte već danas

Sledeći put kada vam dete nešto priča, odložite telefon, ugasite televizor i posvetite mu nekoliko minuta potpune pažnje.

Nemojte prekidati, davati savete niti nuditi rešenja.

Samo slušajte.

Možda ćete se iznenaditi koliko će vam dete ispričati kada oseti da ste zaista prisutni.

5. Postavljajte pitanja umesto da nudite gotova rešenja

Deca su mnogo sposobnija nego što često mislimo.

Umesto da odmah ponudite savet ili rešenje, postavljajte pitanja koja ih podstiču da razmišljaju i sami pronađu odgovor. Na taj način pokazujete da verujete u njihove sposobnosti i podstičete ih da razvijaju samostalnost, odgovornost i samopouzdanje.

Pokušajte da pitanja budu otvorenog tipa.

Na primer:

„Vidim da si zabrinut zbog kontrolnog zadatka. Šta misliš da bi mogao da uradiš povodom toga?“

Ovakva pitanja podstiču dete da razmišlja i traži rešenja, za razliku od pitanja na koja može da odgovori samo sa „da“ ili „ne“.

6. Pričajte priče

Deca obožavaju priče.

Verovatno ste primetili da i najživlja deca postanu potpuno mirna kada slušaju zanimljivu priču. Priče razvijaju maštu, kreativnost i pomažu deci da lakše razumeju svet oko sebe.

Kada procenite da je detetu potreban savet ili podrška, umesto direktnog objašnjavanja pokušajte da ispričate priču ili metaforu.

Na NLP radionicama često koristim priče i metafore. Zanimljivo je da se deca mnogo češće sete jedne priče nego deset saveta koje su čula. Dobra priča ih podstakne da sama pronađu odgovor, a upravo tada učenje postaje najdublje.

Ako glavni junak prolazi kroz sličan izazov kao vaše dete i na kraju pronađe rešenje, dete će mnogo lakše sagledati svoju situaciju iz drugog ugla i možda samo doći do ideje kako da je reši.

Priče često dopiru do dece mnogo dublje nego saveti ili kritike.

7. Koristite pozitivan jezik

Naš mozak mnogo lakše obrađuje ono na šta usmerimo pažnju nego negaciju.

Na primer, pokušajte da ne zamislite plavog slona.

Verovatno ste ga upravo zamislili.