Kako pomoći detetu da razume i upravlja emocijama

Emocije nisu problem koji treba rešiti niti nešto što treba potiskivati. Kada dete nauči da razume ono što oseća i pronađe zdrav način da to izrazi, lakše prolazi kroz izazove odrastanja, razvija unutrašnju sigurnost i gradi kvalitetnije odnose sa drugima.

Emocije nisu dobre ili loše

„Nemoj da plačeš.“

„Smiri se.“

„Nije to ništa strašno.“

Većina roditelja je bar jednom izgovorila neku od ovih rečenica. Ne zato što ne razume svoje dete, već zato što želi da mu pomogne da se što pre oseća bolje.

Međutim, emocije nisu nešto čega treba da se rešimo što je brže moguće. Naprotiv. One su važan izvor informacija. Govore nam kako se osećamo, šta nam je važno, da li je neka naša potreba ostala nezadovoljena ili su naše granice narušene.

Ne postoje dobre i loše emocije.

Postoje prijatne emocije, poput radosti, ljubavi, uzbuđenja, zahvalnosti i ponosa, koje volimo da osećamo. Postoje i neprijatne emocije, poput tuge, straha, razočaranja, stida ili ljutnje, koje nisu prijatne, ali su podjednako važne.

Na primer, strah nas upozorava da budemo oprezni, tuga nam pomaže da prihvatimo gubitak, a ljutnja nam često pokazuje da nešto za nas nije u redu ili da je neko prešao naše granice.

Zato cilj nije da dete bude stalno srećno niti da nikada ne bude ljuto, tužno ili uplašeno.

Cilj je da nauči da razume ono što oseća i da pronađe način da tu emociju izrazi tako da ne povredi ni sebe ni druge.

To je jedna od najvažnijih životnih veština koju možemo pomoći detetu da razvije.

Emocije se ne mogu kontrolisati, ali se mogu usmeravati

Često roditelji pitaju kako da nauče dete da kontroliše emocije.

Međutim, emocije imaju ogromnu snagu i energiju i zato ih nije moguće jednostavno isključiti ili kontrolisati.

Ono što možemo da naučimo, i decu i sebe, jeste kako da ih razumemo i usmerimo na način koji nam koristi, umesto da nas preplave.

Upravo to deca uče na našim NLP radionicama.

Kroz različite vežbe, igre i praktične aktivnosti postepeno razvijaju sposobnost da razumeju svoje emocije, umire se i donesu dobru odluku čak i kada su ljuta, tužna ili uplašena.

Jer kada dete nauči da upravlja svojim unutrašnjim stanjem, mnogo lakše upravlja i svojim ponašanjem.

Zašto nije dovoljno detetu reći: „Smiri se“

Koliko ste puta svom detetu rekli: „Smiri se“, a ono se naljutilo još više?

To se ne dešava zato što dete neće da vas posluša, već zato što u tom trenutku često ni samo ne zna kako da se smiri. Kada su emocije veoma intenzivne, dete ne reaguje samo mislima. Reaguje celim svojim bićem.

Na našim NLP radionicama često govorimo o tome da su um, telo i emocije deo istog sistema i da ne funkcionišu odvojeno. Način na koji razmišljamo utiče na to kako se osećamo. Emocije utiču na naše telo, a ono što radimo sa svojim telom može da promeni i naše misli i emocije.

Zato nije dovoljno da detetu samo kažemo: „Prestani da se ljutiš.“ Ili: „Nemoj da se plašiš.“

Ako je disanje ubrzano, telo napeto, a misli usmerene samo na problem, mnogo će mu više pomoći nekoliko dubokih udaha, kratka šetnja, trčanje ili neka druga fizička aktivnost koju voli. Kada se telo opusti, mnogo lakše se smire i misli, a zajedno sa njima i emocije.

Upravo zato fizička aktivnost ima toliko važnu ulogu u emocionalnom razvoju dece. Sport i fizička aktivnost nisu važni samo zbog zdravlja. Oni pomažu deci da se oslobode napetosti, izbace višak energije i lakše se nose sa stresom i svakodnevnim izazovima.

Na radionicama koristimo različite vežbe disanja, vizualizacije, opuštanja i promene perspektive. Deca kroz praktičan rad uče kako da se vrate u stanje iz kog mogu mirnije da razmišljaju, donose bolje odluke i biraju ponašanja koja su korisna i za njih i za druge.

To ne znači da više nikada neće osećati ljutnju, tugu ili strah.

To znači da će znati šta mogu da urade kada se te emocije pojave. Kada dete nauči šta emocije pokušavaju da mu poruče, one više ne upravljaju njime. Ono počinje da upravlja svojim reakcijama.

Šta može pomoći detetu kada ga preplave emocije?

Ne postoji jedna tehnika koja odgovara svoj deci.

Baš kao što su sva deca različita, tako će i svakom detetu prijati nešto drugo. Nekome će pomoći razgovor, drugome sport, trećem crtanje ili muzika. Važno je da zajedno sa detetom otkrijete šta njemu najviše pomaže da se umiri i vrati u stanje iz kog može jasno da razmišlja.

Evo nekoliko ideja koje se u praksi veoma često pokažu kao korisne.

Pomozite detetu da umiri telo

Kada su emocije veoma intenzivne, najpre reaguje telo. Zato će detetu često više pomoći nekoliko dubokih udaha, šetnja, trčanje, ples ili omiljeni sport nego dugačak razgovor u trenutku kada je uznemireno.

Razgovarajte o emocijama

Ponekad je najveća podrška to što dete zna da može nekome da kaže kako se oseća. Ohrabrite dete da razgovara sa vama ili sa osobom od poverenja. Kada emocije dobiju ime, često izgube deo svoje snage.

Dajte emocijama zdrav izlaz

Pisanje, crtanje, muzika, sviranje ili pevanje mogu biti odličan način da dete izrazi ono što oseća. Ako mu se plače – neka plače. Suze su prirodan način na koji se telo oslobađa napetosti.

Promenite perspektivu

Kada se dete malo smiri, možete ga podstaći da sagleda situaciju iz drugog ugla.

Pitajte ga:

Kako će ti ovo izgledati za mesec dana?

Šta bi savetovao svom najboljem drugu da se našao u istoj situaciji?

Deci su veoma korisne i jednostavne vežbe vizualizacije u kojima zamišljaju sebe kako su uspešno rešili problem ili kako celu situaciju posmatraju iz neke druge perspektive.

Podsetite dete da nije samo

Jedna od najvažnijih poruka koju dete može da čuje jeste da nije jedino koje se tako oseća.

I njegovi vršnjaci ponekad osećaju strah, tugu, razočaranje ili ljutnju.

I ono što je možda najvažnije – svaka emocija će proći. Negujte male navike koje jačaju otpornost

Dovoljno sna, redovna fizička aktivnost, humor, vreme provedeno sa porodicom i prijateljima, kao i svakodnevni mali trenuci zahvalnosti, pomažu detetu da lakše održava emocionalnu ravnotežu i uspešnije se nosi sa izazovima kada se oni pojave.

Ne morate primenjivati sve ove ideje.

Dovoljno je da zajedno sa detetom pronađete nekoliko koje njemu najviše odgovaraju i da ih redovno koristite. Kao i svaka druga veština, i upravljanje emocijama razvija se vežbom.

Jedan mali porodični ritual koji pravi veliku razliku

Postoji jedna jednostavna navika koju možete uvesti već danas, a koja će, ukoliko
postane deo vaše svakodnevice, pomoći detetu da razvije otpornost, optimizam i
sposobnost da i u teškim danima primeti ono što je lepo.

Svako veče, pre spavanja, porazgovarajte o tome šta se tog dana lepo dogodilo i na
čemu je svako od vas zahvalan.

Neka svaki član porodice kaže bar jednu stvar.

To može biti nešto veliko, ali i sasvim malo.

Možda je to lep razgovor sa drugom.

Petica iz matematike.

Ili jednostavno zagrljaj koji je dete dobilo tog dana.

Na početku će neka deca reći da nemaju na čemu da budu zahvalna. To je sasvim
normalno. Pomozite im jednostavnim pitanjima:

• Šta ti je danas izmamilo osmeh?
• Šta ti je danas bilo najlepše?
• Šta bi voleo da zapamtiš iz današnjeg dana?

Sećam se da su posle nekog vremena moja deca na svoju listu zahvalnosti počela da stavljaju čak i lep ručak.

Tada sam shvatila da se nije promenio njihov dan.

Promenio se način na koji su počeli da ga posmatraju.

Istu promenu često primećujem i na našim NLP radionicama.

Kada zahvalnost postane navika, deca ne prestaju da primećuju ono što je teško ili neprijatno.

Ali, istovremeno, počinju da primećuju i ono što im daje snagu, raduje ih i vraća im osmeh.

To je važna razlika.

Ne učimo decu da ignorišu neprijatne emocije.

Učimo ih da, pored onoga što je bilo teško, vide i ono što je bilo lepo.

Jer život nije sastavljen samo od sunčanih dana.

Ali čak i posle najveće kiše često se pojavi duga.

Važno je da naučimo decu da je primete.

Iz prakse

Na radionicama često kažem deci da cilj nije da nikada ne budu ljuta ili tužna.

Cilj je da nauče šta da urade kada se te emocije pojave.

Posle jedne radionice jedan dečak mi je prišao i rekao:

„Znači nije problem što sam ljut. Problem je šta uradim kada sam ljut.“ A sada mogu da uradim Kapljicu i da se odmah smirim.”

Nasmejala sam se i rekla:

„Upravo tako.“

Taj trenutak mi je ostao u sećanju, jer je u jednoj rečenici sažeo suštinu cele radionice.

Tokom života vaše dete će se suočiti sa različitim izazovima. Biće trenutaka kada će biti srećno i ponosno na sebe, ali i onih kada će biti tužno, razočarano, uplašeno ili ljuto.

To ne možemo da promenimo.

Ono što možemo jeste da ga naučimo da emocije ne doživljava kao neprijatelja, već kao važne saveznike koji mu govore šta mu je potrebno i pomažu mu da bolje razume sebe.

Kada dete nauči kako da prepozna ono što oseća, umiri svoje telo, razume svoje misli i pronađe zdrav način da reaguje, ono ne razvija samo emocionalnu inteligenciju. Razvija otpornost, samopouzdanje i veštine koje će mu koristiti u školi, prijateljstvima, porodici i svim životnim izazovima koji ga čekaju.

Zato je razvoj emocionalne inteligencije jedan od najvrednijih poklona koje možemo dati svom detetu.

Ako želite da vaše dete razvije emocionalnu inteligenciju, samopouzdanje i druge važne životne veštine, pogledajte naše programe: