Šta vam poručuje ponašanje vašeg deteta?

Svako ponašanje deteta predstavlja način komunikacije. Kada naučimo da razumemo šta nam dete svojim ponašanjem poručuje, lakše ćemo pronaći rešenje, unaprediti odnos i pomoći mu da razvije zdravije obrasce ponašanja.

Ponašanje je poruka

Kada se dete ponaša na način koji nam se ne dopada, lako je usmeriti pažnju samo na njegovo ponašanje.

Međutim, mnogo je korisnije da se zapitamo:

Šta moje dete pokušava da mi kaže?

Svako ponašanje, čak i ono koje doživljavamo kao „neprimereno“ ili „problematično“, predstavlja način na koji dete pokušava da zadovolji neku svoju potrebu ili izrazi ono što još ne ume da kaže rečima.

Ponekad traži pažnju.

Ponekad pomoć.

Ponekad razumevanje.

A ponekad jednostavno ne zna drugačiji način da pokaže kako se oseća.

Kada počnemo da posmatramo ponašanje kao poruku, menja se i način na koji reagujemo.

Umesto da se borimo protiv deteta, počinjemo da tražimo uzrok njegovog ponašanja.

A upravo tu najčešće počinje prava promena.

Šta sam naučila kao mama i trener

Kao i većina roditelja, i ja sam imala situacije u kojima su me postupci moje dece izbacivali iz takta.

Iako sam godinama radila sa decom, tinejdžerima i roditeljima i pomagala im da prevaziđu izazove u komunikaciji, kada su u pitanju bila moja deca, emocije su često bile mnogo jače.

Prekretnica je nastupila kada sam shvatila da u tim trenucima ne moram da biram između uloge mame i uloge stručnjaka.

Potrebno je samo da zastanem.

Da napravim mali korak unazad.

Da pokušam da situaciju sagledam mirnije i iz drugačije perspektive.

Kada sam počela da reagujem smirenije, menjala se i atmosfera u našoj porodici.

Shvatila sam da deca mnogo manje uče iz naših reči, a mnogo više iz načina na koji mi reagujemo.

Zato promena često počinje od nas.

Ne zato što smo mi krivi.

Već zato što upravo mi možemo prvi da promenimo način na koji odgovaramo na izazovne situacije.

Kako reagovati kada vas dete izbaci iz takta

U trenucima kada smo ljuti, razočarani ili povređeni, lako je reagovati impulsivno.

Međutim, upravo tada je detetu najpotrebniji roditelj koji ume da ostane smiren.

To ne znači da ne treba da postavimo granice ili da prihvatimo svako ponašanje.

Naprotiv.

Ali način na koji reagujemo često određuje kako će se razgovor dalje razvijati.

Zato, kada god je moguće, dozvolite sebi da zastanete pre nego što odgovorite.

Udahnite duboko.

Ako je potrebno, izađite na nekoliko trenutaka iz prostorije.

Sačekajte da se emocije smire.

Tek tada razgovarajte sa detetom.

Smiren roditelj mnogo lakše donosi dobre odluke nego roditelj koji reaguje pod naletom emocija.

Razgovor umesto borbe

Kada razgovarate sa detetom, pokušajte da govorite o tome kako njegovo ponašanje utiče na vas, umesto da ga kritikujete kao osobu.

Na primer, umesto:

“Ti si bezobrazan.”

možete reći:

“Kada se to dogodi, osećam se tužno, ljuto ili zabrinuto i volela bih da sledeći put pokušamo drugačije.”

Na taj način dete mnogo lakše razume posledice svog ponašanja, a pritom ne dobija poruku da sa njim kao osobom nešto nije u redu.

Kritikovati možemo određeno ponašanje.

Ličnost deteta nikada.

To je jedna od najvažnijih razlika.

Granice pružaju osećaj sigurnosti

Roditelji često imaju dilemu da li će postavljanjem granica narušiti odnos sa detetom.

Moje iskustvo govori upravo suprotno.

Deci su potrebne jasne granice.

One im pomažu da razumeju šta je prihvatljivo, a šta nije, i daju im osećaj sigurnosti.

Naravno, granice imaju najveći efekat kada su postavljene mirno, jasno i dosledno.

To ne znači da ćemo uvek reagovati savršeno.

Roditeljstvo nije ispit koji moramo položiti bez greške.

Biće dana kada ćemo biti umorni, nestrpljivi ili ćemo reagovati drugačije nego što bismo želeli.

I to je u redu.

Mnogo je važnije da budemo dovoljno dobri roditelji koji su spremni da uče, izvine se kada pogreše i svaki novi dan iskoriste kao priliku da urade nešto drugačije.

Šta se krije iza ponašanja deteta?

Ponekad se roditeljima čini da dete namerno izaziva, provocira ili testira njihove granice.

Međutim, iza većine ponašanja krije se neka potreba koju dete još ne ume da izrazi na drugačiji način.

Možda mu je potrebna pažnja.

Možda osećaj sigurnosti.

Možda želi više samostalnosti.

Možda pokušava da se izbori sa emocijama koje ni samo ne razume.

Kada se usmerimo samo na ponašanje, često rešavamo posledicu.

Kada pokušamo da razumemo potrebu koja stoji iza tog ponašanja, dolazimo do uzroka.

Upravo tada otvara se prostor za trajnu promenu.

Kada posledice imaju smisla

Naravno, to ne znači da treba zanemariti neprimereno ponašanje ili da dete neće snositi posledice svojih izbora.

Naprotiv.

Deci su potrebne jasne granice i prirodne posledice koje će im pomoći da razviju odgovornost.

Važno je da posledica bude povezana sa ponašanjem, primerena uzrastu deteta i usmerena na učenje, a ne na kažnjavanje.

Kada dete razume zašto određeno ponašanje ima određenu posledicu, mnogo lakše razvija odgovornost nego kada postupa iz straha od kazne.

Pogledajte situaciju iz ugla deteta

Jedna od najkorisnijih navika koju roditelji mogu da razviju jeste da se, makar na trenutak, zapitaju:

Šta moje dete trenutno doživljava?

Kako ono vidi ovu situaciju?

Šta pokušava da postigne svojim ponašanjem?

To ne znači da ćemo opravdavati svako ponašanje.

Znači da ćemo ga bolje razumeti.

A kada dete oseti da je saslušano i shvaćeno, mnogo će lakše prihvatiti i granice koje mu postavljamo.

Porodica je sistem

U porodici smo svi međusobno povezani.

Način na koji komuniciramo, rešavamo konflikte i pokazujemo emocije utiče na sve članove porodice.

Zato ponekad nije potrebno da menjamo dete.

Dovoljno je da promenimo način na koji mi reagujemo.

Vrlo često upravo tada počinje da se menja i ponašanje deteta.

Ne zato što smo ga naterali.

Već zato što smo promenili odnos.

A kada se promeni odnos, mnogo lakše dolazi i do promene ponašanja.

Dobar odnos gradi se iz dana u dan

Roditeljstvo ne dolazi sa uputstvom za upotrebu.

Ne postoje savršeni roditelji.

Postoje roditelji koji svakog dana uče, preispituju sebe i trude se da razumeju svoje dete malo bolje nego juče.

Biće dana kada ćete reagovati onako kako ste želeli.

I biće dana kada ćete pomisliti da ste mogli drugačije.

I jedno i drugo je deo roditeljstva.

Važno je da ne odustanete od odnosa koji gradite sa svojim detetom.

Jer ono što će vaše dete najduže pamtiti nisu savršene reakcije.

Pamtiće kako se osećalo pored vas.

Da li je bilo saslušano.

Da li je bilo prihvaćeno.

Da li je znalo da može da pogreši, a da pritom ne izgubi vašu ljubav i podršku.

Na kraju, cilj nije da odgajimo dete koje će nas uvek slušati.

Cilj je da odgajimo mladu osobu koja će znati da razmišlja, preuzima odgovornost za svoje postupke i veruje da u roditelju uvek ima sigurnu luku kojoj može da se vrati.

A upravo takav odnos gradi se iz dana u dan – kroz razumevanje, poverenje, jasne granice i mnogo ljubavi.

Ako želite da unapredite komunikaciju sa svojim detetom, postavite zdrave granice i razvijete odnos zasnovan na poverenju i međusobnom poštovanju, saznajte više o programu Podrška roditeljima.