Da li učite dete da bude dobro, ljubazno i empatično?

Dobrota, empatija i zahvalnost ne uče se iz udžbenika. Deca ih razvijaju kroz svakodnevne odnose, primer koji im pružamo i male gestove pažnje koje vide oko sebe. Upravo te vrednosti pomažu im da izrastu u ljude koji poštuju sebe i druge.

Šta danas smatramo uspehom?

Većina roditelja želi da njihovo dete bude uspešno.

Zato mnogo vremena ulažemo u obrazovanje, učenje stranih jezika, sport, vannastavne aktivnosti i razvoj talenata. Sve je to važno i može detetu otvoriti mnoga vrata u budućnosti.

Ali, pored znanja i veština, jednako je važno kakav će čovek jednog dana postati.

Da izraste u dobrog čoveka – ljubaznog, empatičnog, velikodušnog i spremnog da pomogne drugima.

To su vrednosti koje se ne uče iz udžbenika, već prvenstveno u porodici.

Iz svog iskustva mogu da kažem da roditelji retko pitaju kako da razviju dobrotu kod deteta. Mnogo češće ih brinu ocene, koncentracija ili motivacija. A upravo su empatija, poštovanje i sposobnost da gradimo zdrave odnose među najvažnijim životnim vrednostima koje možemo preneti deci.

Da li će dobrota otežati detetu život?

Neki roditelji brinu da će se dete teško snaći u današnjem takmičarski orijentisanom svetu ako bude „previše dobro“, kulturno ili saosećajno. Plaše se da neće umeti da se zauzme za sebe ili da će ga drugi iskorišćavati.

Međutim, istraživanja pokazuju da razvijanje empatije, ljubaznosti i prosocijalnog ponašanja ne doprinosi samo boljim odnosima sa drugima, već pozitivno utiče i na emocionalni razvoj, samopouzdanje, motivaciju za učenje i osećaj pripadnosti. Deca koja razvijaju ove osobine često lakše grade prijateljstva i uspešnije rešavaju konflikte.

Važno je da razlikujemo dobrotu od popustljivosti. Dete može biti ljubazno, saosećajno i spremno da pomogne drugima, a istovremeno znati kako da postavi zdrave granice i zauzme se za sebe.

Kako razvijati dobrotu kod deteta?

Dobrota se ne razvija kroz jedno veliko životno predavanje, već kroz male, svakodnevne navike.

Upravo su sitni gestovi pažnje, ljubaznosti i saosećanja ono što deca najlakše usvajaju i kasnije prenose na druge.

Evo nekoliko jednostavnih ideja koje možete zajedno primenjivati:

• Donirajte odeću, knjige, igračke ili hranu onima kojima su potrebni.
• Podstaknite dete da nacrta čestitku ili napravi mali poklon za dragu osobu.
• Ohrabrite ga da uputi iskren kompliment drugu, drugarici, komšiji ili članu porodice.
• Podsetite ga da podeli užinu sa drugom iz škole ili ponese voće ili slatkiš i za nekoga drugog.
• Naučite ga da pridrži vrata osobi koja nosi kese, roditelju sa bebom ili starijoj osobi.
• Uključite ga u kupovinu ili pomoć baki, deki ili komšiji kojima je potrebna podrška.
• Podsetite ga da ustupi mesto starijoj osobi u prevozu.
• Ohrabrite ga da u redu propusti roditelja sa malim detetom ili stariju osobu.
• Neka reči molim, hvala, izvoli i izvini postanu deo njegove svakodnevne komunikacije.

Na kraju, nije važno koliko će dete zapamtiti naših saveta. Mnogo je važnije šta će svakodnevno videti u našem ponašanju.

Probajte već danas

Večeras zajedno sa detetom uradite jednu malu vežbu.

Neka svako od vas kaže jedno dobro delo koje je tog dana učinio za nekoga i jednu ljubaznost koju je neko pokazao njemu.

Ne tražite velika dela. Ponekad su osmeh, zagrljaj ili iskreno „hvala“ sasvim dovoljni da dete počne drugačije da posmatra svet oko sebe.

Naučite dete zahvalnosti

Zahvalnost je jedna od najlepših životnih navika koju možemo razvijati kod dece.\

Podstaknite dete da bude zahvalno za ono što već ima – porodicu, prijatelje, dom, hranu, zdravlje i priliku da uči i raste. Pomozite mu da razume da se mnoge stvari koje svakodnevno uzimamo zdravo za gotovo zapravo ne podrazumevaju.

Jedna jednostavna porodična navika može napraviti veliku razliku.

Na kraju svakog dana neka svaki član porodice kaže tri stvari na kojima je tog dana zahvalan. To mogu biti sasvim male stvari – lep razgovor, igra sa drugarima, zagrljaj, uspešno urađen domaći ili zajednički ručak.

Na taj način dete uči da pažnju usmeri na ono što ima, umesto na ono što mu nedostaje.

Zahvalnost ne znači da ignorišemo probleme. Ona nas podseća da, čak i kada nam nešto nije lako, uvek postoji nešto što možemo da cenimo.

Deca uče gledajući nas

Možda će neko reći da se sve ovo podrazumeva.

Međutim, u vremenu kada deca sve više vremena provode u digitalnom okruženju, a sve manje u neposrednim odnosima sa drugima, razvijanje empatije, ljubaznosti i dobrote ne treba prepustiti slučaju.

Deca ove vrednosti ne usvajaju slušajući predavanja, već posmatrajući odrasle.

Način na koji razgovaramo sa ljudima, pomažemo drugima, pokazujemo zahvalnost ili rešavamo nesuglasice postaje model po kojem i ona grade svoje ponašanje.

Zato je možda najvažnije pitanje koje danas možemo postaviti sebi:

Kakav primer svojim ponašanjem svakodnevno dajem svom detetu?

Ne postoji savršen roditelj.

Ali svako od nas svakog dana ima priliku da bude uzor kroz male, naizgled obične postupke.

Jer upravo kroz njih deca uče šta znače dobrota, poštovanje, empatija i ljubav prema ljudima.